U ovim da­ni­ma sje­ća­nja na Ti­ta i Jo­van­ku, Ame­ri­kan­ci, Bel­gi­jan­ci, Ja­pan­ci, u or­ga­ni­zo­va­nim gru­pa­ma ili po­je­di­nač­no, po­ro­dič­no... i na­rav­no broj­ni Ki­ne­zi ko­ji su već do­ma­ći, mo­gu se vi­dje­ti pod svo­dom Mu­ze­ja isto­ri­je Ju­go­sla­vi­je (MIJ) ko­ji po­sje­ti­o­ci­ma do­no­si pri­ču „Ju­go, mo­ja Ju­go“. Ri­ječ je o iz­lo­žbi ko­ja kroz ga­star­baj­ter­ske pri­če, o ju­go­slo­ven­skim rad­ni­ci­ma na pri­vre­me­nom ra­du u Austri­ji i Nje­mač­koj go­vo­ri i o ze­mlji ko­je vi­še ne­ma i o zbi­va­nji­ma u njoj, za ko­ji­ma su oni na pri­vre­me­nom ra­du pa­ti­li i či­ni­li sve da bu­du dio te pri­če u ra­si­ja­nju ili po po­vrat­ku, na od­mo­re ili za stal­no. Ovi rad­ni­ci do sa­da ni­su bi­li pred­met in­te­re­so­va­nja mu­zej­ske stru­ke i ova iz­lo­žba omo­gu­ća­va da se upo­zna­ju ga­star­baj­te­ri na je­dan po­se­ban na­čin. Iz­lo­žba je dio ši­reg is­tra­ži­vač­kog pro­jek­ta ko­ji je po­ve­zan sa dva zna­čaj­na da­tu­ma: 50 go­di­na od pot­pi­si­va­nja Spo­ra­zu­ma o an­ga­žo­va­nju rad­ne sna­ge sa Austri­jom 1966. i sa Nje­mač­kom 1968. go­di­ne.
Pri­ka­za­ni su ti­pič­ni ko­fe­ri iz 70-ih go­di­na i cr­ve­ni pa­so­ši ko­ji­ma su na­ši ga­sti­ći od­la­zi­li u Evro­pu, a tu je i mno­štvo fo­to­gra­fi­ja ku­će­ra­ka i blat­nja­vih so­ka­ka iz ko­jih ih rod­bi­na, če­sto u na­rod­nim no­šnja­ma is­pra­ća na rad u Šva­i­ju, Us­tri­ju, Švi­cu, Fran­cu­sku... Tu su i mag­ne­to­fon­ske tra­ke na ko­ji­ma bi ba­ke i de­ke sni­mi­li unu­ke, dje­cu ko­ju su ro­di­te­lji od­la­ze­ći u Nje­mač­ku i Austri­ju osta­vlja­li kod njih. Išle su i u su­prot­nom smje­ru, pa je izo­žba sti­gla iz Nje­mač­ke u oko­li­nu Ne­go­ti­na sa dir­lji­vim po­ru­ka­ma naj­dra­ži­ma, jer te­le­fo­na ni­je bi­lo. U pi­smi­ma eks­po­na­ti­ma pi­šu da su s do­bi­ja­njem mag­ne­to­fon­ske tra­ke: bi­li sreć­ni, sreć­ni, pre­sreć­ni, to­li­ko uz­bu­đe­ni, ni­ka­da sreć­ni­ji u ži­vo­tu. Po­stav­ka je pu­na ti­pič­nih su­ve­ni­ra ko­je su ga­star­baj­te­ri ku­po­va­li, a tu su i fo­to­gra­fi­je sta­rih i no­vo­po­dig­nu­tih ku­ća sa pa­ra­ma ušte­đe­nim na pri­vre­me­nom ra­du – sa zlat­nim la­vo­vi­ma, ve­li­kim ka­pi­ja­ma, do­mi­nant­nim ogra­da­ma i po­štan­skim san­du­či­ći­ma ku­plje­nim u Za­pad­noj Evro­pi i do­ve­ze­nim auto­mo­bi­li­ma sa stra­nim ta­bli­ca­ma. Na­rav­no u Ju­gu bi pri­sti­za­li sa oba­ve­znim ja­stu­či­ći­ma ukra­še­nim ve­zom i he­kle­ra­jem ko­ji su bi­li ukras u ko­li­ma, a po­ne­ki su sa­ču­va­ni i sa­da su pred po­sje­ti­o­ci­ma mu­zej­ske ku­će Ju­go­sla­vi­je.
Dir­lji­vi su i fo­to-al­bu­mi udru­že­nja Ti­to­vih pi­o­ni­ra ro­đe­nih u ino­stran­stvu u ko­ji­ma uz fo­to­gra­fi­je li­je­pe i pje­sme i pi­sma u ko­ji­ma is­ka­zu­ju na­klo­nost i lju­bav pre­ma mar­ša­lu i Ju­gi, svo­joj do­mo­vi­ni. Naj­vi­še ih je iz Nje­mač­ke, Austri­je, Švaj­car­ske... Mo­gu se vi­dje­ti i za­pi­si ga­star­baj­ter­ske dje­ce – pi­o­ni­ra po po­vrat­ku sa eks­kur­zi­je u do­mo­vi­nu i je­dan dj­e­čak u sti­hu ka­že: Dru­že Ti­to, bi­li smo ra­do­sni ka­da smo vi­dje­li na­še pla­vo mo­re. „Naj­dra­ži sin na­ših na­ro­da i na­rod­no­sti“ ni­je ih za­bo­ra­vio, a sve je na fil­mu ko­ji pri­ka­zu­je ka­ko Ti­to i dru­ga­ri­ca Jo­van­ka Broz po­sje­ću­ju na­še ga­star­baj­te­re. Iz­lo­že­ne su i no­vi­ne ko­je su iz­da­va­li u ino­stran­stvu.
Kroz sva­ku svo­ju pri­ču u pi­sa­nom, vi­deo i audio-for­mi ga­star­baj­te­ri i nji­ho­va dje­ca svo­ju pri­vr­že­nost do­mo­vi­ni upot­pu­nju­ju žud­njom, že­ljom i obe­ća­njem da će se jed­nog da­na vra­ti­ti u Ju­gu, jer ka­ko ka­žu ni­gdje ni­je ljep­še ne­go u otadž­bi­ni. Po­vra­tak, ka­ko se vi­di po iz­lo­že­nom, je­ste nov po­če­tak u tre­ćem do­bu i na­gra­da za pat­nju, rad i mu­ke u tu­đi­ni. Ka­da bi spa­ko­va­li ko­fe­re za po­vra­tak do­bi­ja­li bi od svo­jih su­na­rod­ni­ka ko­ji osta­ju na pri­vre­me­nom ra­du ili ko­la­ga s po­sla, Nje­ma­ca pri­je sve­ga, skup po­klon od - vi­deo-re­kor­de­ra, ka­se­to­fo­na, te­le­vi­zo­ra... Nje­mač­ka se do­sje­ti­la da na por­ce­lan­ski set za ka­fu uti­sne lik Jo­si­pa Bro­za i taj ser­vis su na­ši ga­star­baj­te­ri ra­do ku­po­va­li i je­dan je vra­ćen u Ju­gu, a da­sa je dio po­stav­ke. Ju­go­no­stal­gič­ni po­klo­ni i su­ve­ni­ri su i iz­lo­že­ni u am­bi­jen­tu ko­ji upot­pu­nju­je i odje­ća ko­ju su no­si­li. Pa je ta­ko sa osta­lim stva­ri­ma iz­lo­že­na i ba­var­ska ha­lji­na u ko­joj je La­li­ca Si­me­u­no­vić iz Sa­tr­če­va od­la­zi­la na Ok­to­bar­fest 1972. go­di­ne. Iz­lo­že­ne su i kri­gle ko­je je, ka­že u is­po­vje­sti, da­nas pod­se­ća­ju na te da­ne ka­da je ra­di­la u dvi­je, pa čak i tri smje­ne u Min­he­nu. Ga­star­baj­te­ri iz Cr­ne Go­re su pred­nja­či­li svo­jim pri­su­stvom u ra­znim udru­že­nji­ma, pri­je sve­ga fud­ba­ler­skim, a so­bom su oba­ve­zno u svi­jet no­si­li gu­sle i fo­to­gra­fi­ju Nje­go­ša. Na­ši u ino­stran­stvu su ima­li i oba­ve­zno ču­do od apa­ra­ta, či­je po­sje­do­va­nje im je u to do­ba zna­či­lo pre­stiž. Ri­ječ je o apa­ra­tu za fil­ter ka­fu, a jed­na že­na je sa­ču­va­la pr­vi ko­ji je ku­pi­la od nov­ca za­ra­đe­nog na pri­vre­me­nom ra­du.
Ži­vot jed­nog brač­nog pa­ra po­ka­zao je da je bi­lo i ati­pič­nih me­đu ga­star­baj­te­ri­ma. Ka­da se za­ra­ti­lo 90-ih u Ju­gi od­lu­či­li su da ne tu­gu­ju, već da pu­tu­ju i ta­ko tro­še mu­kom za­ra­đe­ne doj­če mar­ke. Pr­vi let bio je u Mo­skvu, pa on­da na Ku­bu, Do­mi­ni­kan­sku Re­pu­bli­ku, pa Ke­ni­ju, Ba­li, Tur­ska, Mek­si­ko, Šri Lan­ka, Egi­pat, Ki­na...
– Na Ku­bi sam za­vo­leo pje­smu „Že­na ko­ko­so­vih ora­ha“ i po­čeo da slu­šam la­ti­no-mu­zi­ku, iako naj­vi­še vo­lim rok. Eto, iako sam se­ljač­ko di­je­te, ko­je je do od­la­ska u ino­stran­svo slu­ša­lo sa­mo na­rod­nu mu­zi­ku, sa­da je u mo­joj ko­lek­ci­ji naj­za­stu­plje­ni­ji El­vis Pri­sli, ka­že ovaj ga­star­baj­ter ko­ji se sa su­pru­gom vra­tio u ze­mlju. U mu­zič­koj ko­lek­ci­ji ima ne­ko­li­ko hi­lja­da di­sko­va i plo­ča, a tu su i gi­ta­re i fu­dbal­ske lop­te. Ovo je mul­ti­me­di­jal­na iz­lo­žba, ta­ko da po­red nji­ho­vih fo­to­gra­fi­ja, po­sje­ti­o­ci mo­gu i nji­ho­vu is­po­vje­st da slu­ša­ju, kao i broj­ne dru­ge, na srp­skom i en­gle­skom. Ovaj par je baš bio sve­stran pa je ko­lek­ci­o­nar­stvo obo­ga­tio i pi­je­skom svih pla­ža i pu­sti­nja ko­je su po­sje­ti­li na ra­znim me­ri­di­ja­ni­ma i u bo­či­ca­ma je iz­lo­žen u di­je­lu po­sve­ćen nji­ho­vom ga­star­baj­ter­skom ži­vo­tu.
Na če­lu struč­nog ti­ma iz­lo­žbe: Alek­san­dra Mom­či­lo­vić Jo­va­no­vić i Ta­to­mir To­ro­man, ku­sto­si, et­no­lo­zi-an­tro­po­lo­zi (Mu­zej isto­ri­je Ju­go­sla­vi­je) i Lju­bo­mir Bra­tić, po­li­tič­ki fi­lo­zof i ak­ti­vi­sta (Beč). Sa­rad­ni­ci na pro­jek­tu su Vla­di­mir Iva­no­vić, isto­ri­čar (Ber­lin), Ru­di­ger Ro­sig, so­ci­o­log i no­vi­nar (Ber­lin), Ve­sna Đo­kić, isto­ri­čar (Ar­hiv Ju­go­sla­vi­je), Bo­ris Kralj, umjet­nik i fo­to­graf (Ber­lin) i Ma­ri­ja Dra­gi­šić, et­no­log (Re­pu­blič­ki za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re).
M.Nje­guš


Šlja­šte­će si­re­ne so­ci­ja­li­zma

Fo­to­graf Bo­ris Kralj or­ga­ni­zo­vao je u to do­ba ga­star­baj­te­ra Ju­ge sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu u Ber­li­nu „Mis Ju­ni­ver­se – šlja­šte­će si­re­ne so­ci­ja­lu­zma“. Pri­ka­zu­je gla­mu­ro­zno por­tre­te ju­go­slo­ven­skih na­rod­nih pje­va­či­ca 80-ih go­di­na. Na­stu­pa­le su, ka­ko pi­še, sa­mo pred do­ma­ćom pu­bli­kom i ga­star­baj­te­ri­ma. No, ta­mo u tu­đi­ni pri­ja­te­lji i su­na­rod­ni­ci su se uz vi­deo-ka­se­te oku­plja­li i gle­da­li ih. Bo­ris se pri­sje­ća da su pla­ka­li i hva­ta­li se za sr­ce. Fo­to­gra­fi­je tih folk di­va za­pra­vo su print­skri­no­vi, a je­dan je iz fil­ma Le­pe Bre­ne „Haj­de da se vo­li­mo“ iz spo­ta Ju­go­slo­ven­ska. Bre­na je pri­ka­za­na na jah­ti i dr­ži za­sta­vu SFRJ, ko­ja se vi­jo­ri na Ja­dra­nu. Dio tog spo­ta je sni­mljan upra­vo u Cr­noj Go­ri na Sv. Ste­fa­nu i Dur­mi­to­ru. Ta fo­to­gra­fi­ja pod­sje­ća na re­če­ni­cu ko­ju stal­no iz­go­va­ra: Ras­pa­dom Ju­go­sla­vi­je ras­pa­la se i Le­pa Bre­na. Nara­vno na­šla se tu i Ve­sna Zmi­ja­nac, kao i osta­le folk di­ve či­je su vi­deo-ka­se­te od­no­še­ne u ga­star­baj­ter­ske sta­no­ve i gle­da­ne do sle­de­ćeg do­la­ska ku­ći i opet u krug, uz su­ze za do­mom i Ju­gom.